Početnički vodič za grafički interfejs

Joe Collins je na svom YouTube kanalu objavio seriju od 5 delova veoma informativnih video radova koji objašnjavaju nastanak i razvoj grafičkog korisničkog interfejsa sa posebnim objšnjenjima datim za GNU/Linux, pa pogledajte:

• Beginner's Guide To The Desktop 1 of 5 | Introduction,
• Beginner's Guide To The Deskop 2 of 5 | X11, Display Manager and Windows Manager,
• Beginner's Guide To The Desktop 3 of 5 | Text Editing and the Clipboar,
• Beginner's Guide To The Desktop 4 of 5 | File Management,
• Beginner's Guide To The Desktop 5 of 5 | Software Management.

wttr.in

wttr.in je web frontend za konzolnu aplikaciju wego, no, za nas je značajan što može da prikaže vremensku prognozu za naredna tri dana i to veoma jednostavno, unošenjem adrese http://wttr.in u adresnu traku vašeg web browsera.

Na ovaj način wttr.in prikazuje vremensku prognozu za regiju na osnovu vaše IP adrese, bliže određivanje može se dobiti unošenjem imena grada npr. http://wttr.in/sombor ili imena najbližeg aerodroma po IATA kodnom sistemu npr. http://wttr.in/BJU. Zanimljiva mogućnost jeste prikazivanje mesečevih mena unošenjem adrese http://wttr.in/moon.

Stranica za pomoć se dobija unošenjem adrese
http://wttr.in/:help.
A vremensku prognozu je moguće dobiti i u terminalu, komandom:

wget -qO- wttr.in

MATE

MATE je fork Gnome2 okruženja, čiji je cilj da očuva tradicionalno desktop okruženje. Iako se može instalirati i nakon klasične Ubuntu instalacije, moja preporuka je da polako izgradite svoj sistem!

1. Instalirajte Ubuntu uz pomoć minimal CD-a. Ovo je klasična alternate instalacija, razlika je u tome što se većina paketa skida sa interneta tokom instalacije pa ovakav način istalacije zahteva nešto bržu vezu sa internetom, no svi paketi su ažurirani odmah po završetku instalacije. Jedina razlika je što u toku instalacije ne treba odabrati ni jedan paket (kao na slici), tako da se dobije fonkcionalan sistem bez grafičkog okruženja.

Odabir paketa za instalaciju

2. Nakon završene instalacije potrebno je resetovati sistem i prijaviti se sa odbranom lozinkom, pa otvoriti listu repozitorijuma, komandom:
sudo nano /etc/apt/sources.list

i dodati MATE repozitorijum
deb http://packages.mate-desktop.org/repo/ubuntu precise main 
u listu, sačuvati ovu datoteku i ažurirati listu repozitorijuma komandama:
sudo apt-get update
sudo apt-get install mate-archive-keyring
sudo apt-get update

3. Instalacija MATE okruženja se svodi uglavnom na dve komande:
sudo apt-get install mate-core
sudo apt-get install mate-desktop-environment

no, možda će biti potrebno da na svom računaru instalirate i xinit, da bi ste mogli pokrenuti grafičko okruženje komandom startx.

Izgled MATE okruženja 

Izgled okruženja nakon blage modifikacije

4. Jedini problem koji se pojavio kod mene je bio nedostatak zvuka. Problem je lako rešen dodavanjem korisnika u grupu audio komandom:
sudo gpasswd -a ime_korisnika audio

5. Ukoliko vam se ne svidi ovo okruženje, MATE lako se deinstalira komandama:
sudo apt-get remove libmatesensorsappletplugin mate-calc mate-desktop-environment mate-netspeed mate-sensors-applet mate-system-tools mate-utils mozo python-mate-menu system-tools-backends

i:
sudo apt-get remove atril atril-common caja caja-common engrampa engrampa-common ffmpegthumbnailer-caja libcaja-extension libmarco libmate libmate-common libmatecanvas libmatecomponent libmatecomponentui libmateconf libmatecorba libmatedesktop libmatekbd libmatekeyring libmatemenu libmatenotify libmatepanelapplet libmatepolkit libmateui libmatevfs libmateweather libmateweather-common marco marco-common mate-applets mate-applets-common mate-backgrounds mate-conf mate-conf-common mate-control-center mate-corba mate-core mate-desktop mate-desktop-common mate-dialogs mate-icon-theme mate-keyring mate-media mate-menus mate-mime-data mate-panel mate-panel-common mate-polkit mate-power-manager mate-power-manager-common mate-screensaver mate-session-manager mate-settings-daemon mate-settings-daemon-common mate-settings-daemon-gstreamer mate-system-monitor mate-terminal mate-terminal-common mate-text-editor mate-themes mate-vfs mate-vfs-common mate-window-manager python-mate

DSL 4.11 RC1

Verovali ili ne, ali posle skoro četiri godine bez pomaka, Damn Small Linux se ponovo razvija! Juče je objavljena dostupnost prvog probnog izdanja za novu verziju 4.11!
Više o novinama može se naći na adresi: http://damnsmalllinux.org/forums/index.php?topic=11.0,
a .iso slika se može skinuti sa adrese: ftp://distro.ibiblio.org/pub/linux/distributions/damnsmall/release_candidate/dsl-4.11.rc1.iso

Libre office 3.4.4

Novi LibreOffice verzija 3.4.4, je dostupna i donosi ispravke uočenih propusta, brže pokretanje i još dosta toga... Instalira se lako komandama:
sudo apt-add-repository ppa:libreoffice/ppa
i:
sudo apt-get update && sudo apt-get install libreoffice

30 trikova za gimp

Samo link a dalje je sve ionako objašnjeno:
http://www.unixmen.com/linux-tutorials/1583-30-great-tutorials-for-gimp

Debian squeeze - perfect server

HowtoForge je objavio lepo napisan, opširan tekst o tome kako postaviti perfektan (po rečima autora) server sa Debian-om 6.0...
adresa:
http://www.howtoforge.com/perfect-server-debian-squeeze-ispconfig-2

Hierarhija fajlsistema

Većina korisnika zna šta je to GNU/Linux, kako je RMS pokrenuo GNU projekat i kako je Linus napravio Linux kernel. Većina zna i šta su to distribucije, i ako koriste neku distribuciju onda znaju i zašto koriste baš tu distribuciju. Medjutim malo ljudi zna šta predstavlja ona "naopaka" organizacija direktorijuma na primarnoj particiji. E, pa tekst koji sledi služi da da delimičan uvid u to...

Fajlsistem?

Fajlsistem (u slobodnom prevodu sistem podataka) je metod po kome se organizuju i čuvaju podaci, ovi podaci se organizuju u posebne baze podataka kako bi se njima lakše manipulisalo i kako bi operativni sistem (u daljem tekstu OS) računara lakše radio sa njima. Hijerarhiju fajl sistema je najlakše opisati kao drvo. Kada se formatira particija za upis podataka formiran je koren, zatim se pri instalaciji operativnog sistema upisuju osnovni direktorijumi, koji bi činili stablo drveta, kao i poddirektorijumi i datoteke koje čine grane i lišće na drvetu. Možda se baš iz ovog razloga osnovni direktorijum u GNU/linux-u naziva i root (korenski) direktorijum.
Kada se zaviri u korenski direktorijum bilo kojeg GNU/Linux Operativnog sistema, vidi se na prvi pogled poprilično komplikovana struktura direktorijuma. U korenskom direktorijumu (iz terminala se može videti komandom ls / ) nalazi se dosta osnovnih direktorijuma, tu su: /bin, /boot, /dev, /etc, /home, /lib, /mnt, /proc, /root, /sbin, /tmp, /usr, /var... Oni koji su na GNU/Linux prešli sa Windows OS-a, sigurno smatraju ovakvu strukturu suvišnom i nepotrebnom (znam da ja jesam), medjutim kada se jednom razume namena svakog od ovih osnovnih direktorijuma, shvata se da je ovakva struktura mnogo logičnija i prirodnija.

Korenski direktorijum

Korenski direktorijum (ne treba ga mešati sa /root direktorijumom) predstavlja formatiranu particiju, spremnu za upis osnovnih direktorijuma GNU/Linux OS-a. Označava se znakom /, u engleskom jeziku "slash" u srpskom jeziku jednostavno kosa crta. Ono što je na Windows-u C: particija, to je u GNU/Linux-u korenski direktorijum. On uglavnom sadrži sve osnovne direktorijume (sa njihovim podacima) GNU/Linux OS-a, ukoliko se ne formiraju posebne particije za pojedine osnovne direktorijume o čemu će biti više reči dalje u tekstu.

/bin direktorijum

GNU/Linux je kao što znamo osetljiv na razliku izmedju velikih i malih slova. Za njega nije isto kada se napiše /Bin, /bin ili /BIN, čak šta više sva tri navedena direktorijuma mogu se nalaziti na istom mestu jer za GNU/Linux oni predstavljaju tri različita direktorijuma, što i jesu. Takodje, GNU/Linux podrazumevano slaže podatke po alfabetu, pa je tako /bin direktorijum uvek prvi na listi (iako je /boot direktorijum verovatno važniji). /bin direktorijum sadrži nekoliko korisnih komandi koje mogu da koriste i superkorisnik (root) i ostali korisnici OS-a. Ovaj direktorijum obično sadrži ljusku (shell), u zavisnosti od konfiguracije OS-a to mogu biti BaSH, CSH, Korn itd. kao i često korišćene komande pwd, ls, cp, mv, rm, cat, dd itd. /bin direktorijum se mora nalaziti na korenskom direktorijumu. Razlog za ovo leži u tome što ove komande moraju uvek biti dostupne po podizanju OS-a, tako da se sa njima mogu popraviti ostale particije čak i ako se nema pristup ostalim osnovnim direktorijumima. Takodje on može sadržati i neke programe koji su potrebni skriptama za podizanje OS-a.

/boot direktorijum

Sadrži sve što je potrebno za proces podizanja OS-a računara, osim konfiguracionih datoteka (možda najbolji primer za ovo su konfiguracione datoteke butloadera GRUB). Ovaj direktorijum sadrži butloader (Grub, lilo...), početni ramdisk (virtuelna particija u RAM memoriji, koja služi za učitavanje početnih podataka za podizanje OS-a pre nego što se montira stvarni korenski direktorijum, naziva se initrd ili initramfs), Linux kernel (nazvan vmlinuz), a može sadržati i MBR, sistemske mape kao i druge datoteke potrebne za podizanje OS-a.

/dev direktorijum

Je lokacija na kojoj se nalaze hardverske datoteke. Ovo je poseban direktorijum jer bolje prikazuje jedan važan aspekt GNU/Linux-a a to je da je sve datoteka. Ukoliko sa baci pogled na direktorijum /dev videće se da se u njemu nalaze datoteke kao što su: cpu, mem, hda1 (ili sda1), cdro, lp0, ttyS0 itd. Svaka od ovih datoteka predstavlja jedan hardverski deo računara /dev/cpu naravno predstavlja Centralnu Procesorsku Jedinicu, /dev/cdrom predstavlja optički uredjaj, /dev/lp0 predstavlja štampač itd. Ovo može na prvi mah izgledati čudno ali ako se uporede karakteristike datoteka sa karakteristikama hardverskih delova računara zapaziće se mogućnost da je moguće i sa jednih i drugih čitati i pisati podatke. Uzmimo /dev/dsp na primer, koji predstavlja zvučnik računara (ne zvučnike povezane na zvučnu karticu već zvučnik preko koga bios saopštava greške). Ukoliko u terminal ukucamo komandu $ cat /boot/vmlinuz* > /dev/dsp začuće se zvuk, to je zvuk Linux kernela (ovo ne radi na Ubuntu-u 10.10, pretpostavljam zato što OSS nije uključen u kernel).

/etc direktorijum

Sadrži konfiguracione datoteke GNU/Linux-a, ovo je nervni sistem OS-a. Većina datoteka, koje se nalaze u /etc direktorijumu i njegovim poddirektorijumima, su tekstualne datoteke i mogu se ručno izmeniti. Konfiguraciona datoteka je statična i ne može biti izvršna, a služi da kontroliše odredjenu operaciju ili program. Upravo iz ovog razloga pojedini administratori redovno prave rezervne kopije ovog direktorijuma, čije vraćanje skraćuje posao oko konfigurisanja OS-a nakon reinstalacije. U ovom direktorijumu nalaze se poddirektorijumi kao što su /etc/X11 koji sadrži sve konfiguracione datoteke X servera, zatim /etc/apt koji sadrži sve konfiguracione datoteke apt-get menadžera za instalaciju paketa itd.

/home direktorijum

GNU/Linux je višekorisničko okruženje, pa je tako svakom korisniku računara dodeljen po jedan direktorijum koji je dostupan samo superkorisniku i njemu (mada može biti tako konfigurisan da bude dostupan i ostalim korisnicima). U okviru /home direktorijuma, svakom od korisnika je dodeljen po jedan poddirektorijum koji nosi isto ime kao što je i ime korisnika. U okviru tog direktorijuma nalaze se sve konfiguracione datoteke kojima se definiše izgled radne površine korisnika, raznih imejl naloga i sl. Za razliku od opštih datoteka (Video, Audio, Slike, Tekstualne ...) konfiguracione datoteke (i direktorijumi) su skrivene, imaju . ispred imena (.xsession naprimer) i da bi se videle moraju se izlistati sa opcijom -a (ls -a). Dosta korisnika GNU/Linux-a pravi posebnu particiju na HDD-u na kojoj je smešten /home direktorijum, ovako se izbegava potreba za poremeštanjem većeg broja datoteka u slučaju reinstalacije sistema.

/lib direktorijum

U /lib direktorijumu se čuvaju moduli Linux kernela i deljene programske biblioteke potrebne za rad programa iz /bin i /sbin direktorijuma. Programske bibloteke lako se identifikuju po njihovoj ekstenziji .so.

/mnt direktorijum

Montiranje je proces kojim se razni fajlsistemi čine dostupni GNU/Linux OS-u. Svaki put kada se na računar priključi USB disk, ubaci CD u optički uredjaj i sl. fajlsistem na priključenom mediju se mora montirati da bi podaci na njemu bili dostupni OS-u a samim tim i korisniku. Nakon montiranja ovi podaci su dostupni preko tačke montiranja a to je uobičajeno poddirektorijum u okviru osnovnog direktorijuma /mnt. Na nekim novijim distribucijama priključeni mediji su dostupni preko tačke montiranja u osnovnom direktorijumu /media umesto /mnt.

/proc direktorijum

Je virtuelni fajlsistem, koji ne sadrži "prave" datoteke već tekuće sistemske informacije (količina RAM-a, koji uredjaji su montirani, konfiguracija hardvera). Iz ovog razloga /proc se ponekad naziva kontrolnim i informacionim centrom GNU/Linux OS-a. Na primer komanda lsmod uzima podatke iz datoteke /proc/modules i sl.

/root direktorijum

Je "home" direktorijum superkorisnika, kao što smo već rekli ne treba mešati /root direktorijum i korenski direktorijum /. Superkorisnik ima svoj poseban "home" direktorijum, u korenskom direktorijumu, izdvojen iz /home direktorijuma gde se nalaze "home" direktorijumi ostalih korisnika, da bi mu uvek bili dostupni svi najbitinij programi, jer /home direktorijum može biti nedostupan na izdvojenoj particiji, ukoliko dodje do pada OS-a.

/sbin direktorijum

Sadrži osnovne programe potrebne za podizanje računara, oporavak i popravke OS-a, u ovom direktorijumu se nalaze programi kao što su init, ip, mount...


/tmp direktorijum

Ovaj direktorijum sadrži datoteke koje su potrebne samo privremeno, kod većine GNU/Linux distribucija sadržaj ovog direktorijuma se briše prilikom svakog restarta ili gašenja računara. Ipak pošto mnogi programi koriste ovaj direktorijum za smeštaj privremenih datoteka tokom rada, iz ovog direktorijuma ne treba ništa brisati (osim ukoliko tačno ne znate šta radite) jer to može dovesti do pada programa i nestabilnosti sistema.

/usr direktorijum

Je najveći direktorijum na GNU/Linux OS-u, jer sadrži programe koje koriste "obični" korisnici računara (/usr/bin), dokumentaciju većine programa (/usr/doc), konfiguracione datoteke i grafike (ikonice i sl.) za programe (/usr/share), izvorni kod (/usr/src)... /usr direktorijum deljen je za sve korisnike sistema.

/var direktorijum

Ovaj direktorijum sadrži varijabilne (koje se stalno menjaju tokom redovnog rada računara) i privremene datoteke, kao što su razne informacije (eng. "log") o procesu podizanja računara, trenutnim operacijama koje računar izvodi i sl. (/var/log), privremene datoteke koje trebaju da sa sačuvaju prilikom restarta računara (/var/tmp), automatske rezervne kopije ključnih sistemskih datoteka (/var/backups)...

U korenskom direktorijumu mogu se nalaziti I drugi osnovni direktorijumi, u zavisnosti od tipa GNU/Linux distribucije, no ovaj tekst objašnjava samo namenu po meni najbitnijih, za više pročitajte:
- http://en.wikipedia.org/wiki/Filesystem_Hierarchy_Standard, i
- Filesystem Hierarchy Standard 2.3 (PDF 500KB).

PDF verziju ovog teksta možete naći na:
http://dl.dropbox.com/u/12349603/Fajlsistem_hijerarhija.pdf

Par brzih i korisnih komandi

1. Listanje imena i verzije GNU/Linux distribucije
cat /etc/issue

2. Brisanje svih datoteka iz direktorijuma osim onih sa navedenim ekstenzijama
rm !(*.foo|*.bar|*.baz)

3. Brisanje svih datoteka osim navedene
rm -f !(never_delete.txt)

4. Kreiranje skripte od poslednje kucane komande
echo !! > foo.sh

5. Raspakivanje tarbola bez da se čuva na disku računara
wget -qO – “http://www.tarball.com/tarball.gz” | tar zxvf -

Najbolja GIMP uputstva 2010-te

Web lokacija http://www.scottphotographics.com/ donosi spisak 60 najboljih (po njihovom mišljenju) uputstava za GIMP u 2010-oj godini.
Adresa:
http://www.scottphotographics.com/40-best-gimp-tutorials-of-2010/

Google Chrome for Linux tips and tricks

Vrlo dobar tekst o tome kako da Google Chrome za Linux bude moćniji i brži nalazi se na adresi:
http://www.techradar.com/news/software/applications/google-chrome-for-linux-tips-and-tricks-904601?src=rss&attr=newsall

Debian Live Studio

Debian live studio je onlajn alat za pravljenje prilagodjenih Debian .iso slika. U pitanju je živi CD tako da se napravljeno može isprobati pre instalacije. Slike se mogu podizati sa raznih medija (CD, USB ...). Pre početka rada potrebno je izvršiti registraciju, a nakon toga je potrebno samo nekoliko koraka vama prilagodjenog Debian CD-a.

Snimanje sa internet radija preko VLC-a

VLC je dobro poznata aplikacija za manipulaciju multimedijalnim sadržajima, medjutim nije toliko poznato da se VLC (t.j. njegova terminal verzija cvlc) može koristiti za snimanje sadržaja strimovanog preko internet radio stanica. Prvo, potrebno je kreirati skriptu (npr. vlcsnimac.sh) komandom iz terminala:
nano vlcsnimac.sh

pa u istu ubaciti:
#!/bin/sh
NOW=$(date +"%d.%b.%y_%H:%M")

cvlc --run-time=7200 http://uplink.duplexfx.com:6030/ --sout "#duplicate{dst=std{access=file,mux=raw,dst=$HOME/netradio-$NOW.mp3}" vlc://quit ;

kao što se vidi iz priloženog "Now" je promenljiva koja u ime gotove .mp3 datoteke ubacuje datum+vreme kada je izvršeno snimanje, dok je http://uplink.duplexfx.com:6030/ URL sa koga se vrši snimanje. Sada je potrebno sačuvati datoteku (CTRL+X), i učiniti je izvršnom komandom:
sudo chmod +x vlcsnimac.sh

snimanje se naravno pokreće komandom:
./vlcsnimac.sh

Sve zasluge idu na: http://ubuntuforums.org/showthread.php?t=1359656

Kako radi Linux...

Vrlo poučno i prilično opširno štivo, o tome kako u stvari funkcioniše Linux može se naći na:

http://www.tuxradar.com/content/how-linux-works-ultimate-guide

Rad sa PDF-om

Kada u Firefox-u na Ubuntu-u treba da sačuvamo neku stranicu, možemo koristiti opciju "File → Print → Print to file" i odabrati da li ćemo dokument sačuvati kao .ps ili .pdf.
Open Office kao podrazumevani paket kancelarijskih aplikacija podržava izvoz dokumenata (tekstovi, prezentacije, grafikoni itd.) u .pdf, tako da je lako svaki rad sačuvati kao .pdf.
Međutim, kada od gomile .jpg datoteka želimo napraviti jednu .pdf datoteku nijedan od ovih načina nije naročito praktičan. Za ovako nešto najpraktičnije je instalirati program imagemagick, komandom iz terminala:
$ sudo apt-get install imagemagick

pa u terminalu otvoriti direktorijum koji sadrži .jpg datoteke i uneti komandu:
$ convert -page A4 -compress jpeg *.jpg output.pdf

koja će sve .jpg datoteke koje se nalaze u direktorijumu konvertovati u jednu .pdf datoteku sa nazivom output.pdf.
Ukoliko pak imamo potrebu da više .pdf datoteka spojimo u jednu, trebaće nam progam pdftk, koji se može instalirati komandom:
$ sudo apt-get install pdftk

nakon instalacije spajanje .pdf datoteka vrši se komandom:
$ pdftk 1.pdf 2.pdf 3.pdf cat output 123.pdf

gde su 1.pdf, 2.pdf i 3.pdf pojedinačne .pdf datoteke a 123.pdf izlazna datoteka t.j. skup sve tri.
Pdftk se može koristiti i za izdvajanje odredjenog dela stranica iz nekog .pdf dokumenta, i njihovo smeštanje u novu .pdf datoteku. Komandom:
$ pdftk A=1.pdf cat A1-7 output output.pdf

iz .pdf dokumenta sa imenom 1.pdf, izdvajamo sve stranice od prve do sedme (uključujući i nju) i smeštamo ih u novu .pdf datoteku sa imenom output.pdf. Ovo je naravno moguće izvesti i sa više ulaznih dokumenata odjednom, komandom:
$ pdftk A=1.pdf B=2.pdf cat A1-7 B1-5 output output.pdf

iz dokumenta sa imenom 1.pdf izdvajamo stranice od prve do sedme i iz dokumenta sa imenom 2.pdf izdvajamo stranice od prve do pete i sve ih smeštamo u novu .pdf datoteku sa imenom output.pdf.

Sweet Home 3D

Sweet Home 3D je slobodna aplikacija za dizajn enterijera, koja omogućava planiranje enterijera u 2D planu, sa 3D pregledom. Trenutno se nalazi u verziji 2.0, i može se preuzeti sa adrese: http://prdownloads.sourceforge.net/sweethome3d/SweetHome3D-2.0-linux-x86.tgz.Za funkcionisanje ove aplikacije potrebno je imati instaliranu Javu verzije 5 ili 6. Projekat se inače može pohvaliti sa dosta obimnom dokumentacijom i velikim brojem 3D modela.

Bekap butsektora

Instalacija novog, reinstalacija postojećeg bootloader-a i sl. petljanje sa istim mogu dovesti do trajnog gubitka bootsector-a. Zato je pametno napraviti rezervnu kopiju bootsector-a pre bilo kakvih radova na njemu, a to se najlakše izvodi komandom iz terminala:
$ dd if=/dev/hda of=bootsector.img bs=512 count=1

Naravno treba proveriti kako vaš GNU/Linux imenuje prvi HDD kao hda ili kao sda. Za povratak bootsector-a dovoljno je ukucati komandu:
$ dd if=bootsector.img of=/dev/hda

Snimak ekrana iz terminala

Da li ste znali da se snimak ekrana može napraviti i bez raznih specijalizovanih programa?

Jednostavno se loguje u virtuelni terminal (CTRL + ALT + F1 na primer) i unese se komanda:
$ chvt 7; sleep 2; import -display :0.0 -window root sshot1.png; chvt 1;

chvt komanda menja virtuelni terminal, dok sleep komanda dozvoljava zadršku od dve sekunde. import komanda tada snima ekran i čuva ga kao datoteku sshot1.png, pre nego što finalna komanda chvt vrati na prvi virtuelni terminal. Uverite se da je cela komanda otkucana u jednoj liniji.

WineXS

WineXS je jednostavan program za rad sa Wine-om, on omogućuje jednostavnu instalaciju i deinstalaciju programa, rad na konfigurisanju i sl.

Program se ne instalira već ga je dovoljno skinuti, iz terminala komandom:
$ wget http://tsx.nl/files/winexs-1.4.2.tgz

raspakovati i ući u novokreiran direktorijum:
$ tar xvzf winexs-1.4.2.tgz && cd winexs

i pokrenuti izvršnu datoteku:
$./winexs

U-lite

U-lite je olakšani Ubuntu (a uz to i prilagođen starijim računarima), donosi LXDE okruženje koje je dosta nezahtevno u pogledu resursa pa mu i krilatica "where speed meets ease" sasvim odgovara. Autori tvrde da sasvim lepo radi na PII konfiguracijama sa minimum 96MB RAM-a. Trenutno se nalazi u Alfa 2 fazi i poprilično obećava.

Snimci ekrana: http://u-lite.org/content/u-lite-screenshots
Download: http://u-lite.org/content/get-u-lite